Priča ispod stola

Nikola i Luka

Između sedam brdašaca, pored rijeke Lenje, u malom selu po imenu Brehum, živjela je djevojčica Marica. Bila je to djevojčica kao i svaka druga, no stalno je nešto gubila ispod stola.
           Jednog je dana trebala pročitati Poštarsku bajku, ali nije ju mogla pronaći jer ju je izgubila ispod stola. Zavukla se ispod stola kako bi pronašla izgubljenu knjigu, no silni nered jako ju je iscrpio te je tamo zaspala. Odjednom je čula neko lupkanje. Otvorila je oči i u čudu ugledala tri patuljka kako skakuću po njenom stolu.
   „Tko ste vi? Što radite ovdje?“ upitala je Marica.
   „Mi smo patuljci koji ti moraju pomoći pospremiti ovaj nered ispod stola“, reče prvi patuljak.
„Stol ne smije biti u ovakvom neredu!“ reče drugi patuljak kimajući glavom.
  „Uhvatimo se posla!“ reče treći patuljak i skoči ispod stola.
Patuljci su brzo počeli spremati Maričin nered ispod stola. Bilo je tu svega, od razbacanih bilježnica i knjiga, olovaka i bojica, do raznih igračaka i albuma sa sličicama. Sve je to trebalo razvrstati i posložiti na police i u ladice. Marljivo su radili i malo po malo nered je nestajao.
Odjednom, patuljci su pronašli jedno pismo. Odmah su osjetili da je pismo vrlo važno. Na njemu nije ništa pisalo. Bilo je bez imena i prezimena, bez adrese, bez ikakve naznake za koga je. Prislonivši ga na uho, čuli su da je za Karlu.
„Za koju Karlu?“ pitali su se, no odgovor nisu saznali.

Osjetivši važnost pisma koje imaju pred sobom, patuljci su odlučili pronaći Karlu i predati joj pismo. Brzo su se spremili, stavili pismo u torbu i krenuli u potragu za tajanstvenom Karlom.
Hodali su sedam dana i sedam noći i pred onako umorne, odjednom skoči veliki pas. Silno su se uplašili, tako da im je pismo ispalo iz torbe. Veliki pas im je polako prišao, stavio svoju veliku šapu na pismo i ponjušio ga.
„Pa, ovo je vrlo važno pismo“, reče veliki pas i ponjuši pismo još jednom, „pa, ja poznajem Karlu!“
„Možeš li nas odvesti do nje?“ upitali su patuljci koji su shvatili da veliki pas zapravo nije opasan, samo je strašno velik.
„Naravno“, odgovori veliki pas i sjedne kako bi se patuljci mogli popeti na njegova velika leđa.
Na leđima velikog psa patuljci su stigli do prekrasne kuće u kojoj je živjela Karla. Pokucali su na vrata. Ogromna vrata polako su se otvorila, a na njima ih je dočekala Karla. Patuljci su joj objasnili zašto je traže i pružili joj pismo. Karla je uzela pismo, polako ga prislonila na srce i osjetila da to nije pismo namijenjeno njoj.
Patuljci, pomalo razočarani, pozdravili su Karlu, zahvalili velikom psu i krenuli dalje u potragu za pravom Karlom. Hodali su tako, hodali i ugledali znak koji ih vodi do Šarene šume.

Pošli su putem kojim ih je vodio znak i ušli u predivnu Šarenu šumu. Tu ih je dočekao jednorog.

„Što radite ovdje?“ upita ih jednorog.
„Tražimo Karlu. Imamo vrlo važno pismo za nju, a nemamo njenu adresu“, odgovorili su patuljci.
„Vidio sam jutros jednu djevojčicu koja je bila u pošti i tražila neko pismo. Možda je to Karla koju tražite“, rekao je jednorog i ponudio patuljcima da mu sjednu na leđa kako bi ih odveo do nje.