Stara vrimena

Život u prošlosti

U prošlosti smo živjeli teško i skromno. Živili smo na selu i radili na polju. Nije bilo strojeva, orali smo uz pomoć pluga i volova. Da bi se ugrijali, sikli smo drva i na leđima ih nosili do kuće. Ljudi su ipak bili zadovoljni i sve su radili uz pjesmu. Struje nismo imali. Djeca su učila uz sviću petrolejku. To je svića u koju se ulivao petrolej.
Svi ljudi na selu držali su stoku. Djeca su čuvala ovce, nosila knjigu i učila. Navečer bi se susjedi okupljali u jednoj kući. Stariji bi prepričavali kako su živjeli, a mladi bi ih sa zanimanjem slušali.
Djeca su se najviše veselila Božiću. Već dan prije, na Badnjak, ljudi bi pripremili tri velika badnjaka. Tri čovika bi nosila po jedan badnjak na ognjište – komin. Slama se prosipala po ciloj dimnoj kužini. Dica su guštala prevrtati se po toj slami.

Žlibina

Prije su ljudi živjeli u kamenim kućama koje su se zvale potleušice. Ranili su se puron i domaćin kozjin mlikon. Muž mi je bio lovac. Lovio je zeca, fazana i kamenjarku jarebicu. Kad bi to donija kući, ja bin spremala ručak. Bavili smo se poljoprivredon, ranili prasce, držali kokoši, kozu, ovce i krave. Uvik smo imali mlika od kojeg bi često pravila sir. Sijali smo šenicu od koje sam radila kruv.
Posebno je mirisao kruv koji sam pekla za blagdane. Zapravo, pekla bi tri kruva: za Božić, za Stipana, za Ivana i žuti kolač. Po kući bi bacali slamu po kojoj bi se dica vajala. Na Badnju veče palili bi badnjake na kaminju. Tada se molilo i susjedi bi došli čestitat. Pilo se vino i rakija i jilo suve smokve i orase .

U ponoć bi pješke išli na brdo na misu jer nismo imali crkvu u selu.
Za Božić nije bilo skupih poklona ka danas. Dica bi dobivala smokvu, oras, rogač, šipak ili jabuku. Šipak bi se stavija u slamu da se ne osuši. Pivali smo božićne pisme, gange.
I vinčanja su bila drugačija. Kum i kuma su bili mladoženjina sestra i njen muž. Mladoženja bi doša po mladenku sa svojin svatin oko deset sati ujutro. Unda bi se išlo na vjenčanje u mladoženjinu crkvu. Posli vinčanja išlo se u mladoženje kući di se i večeralo. Mlada bi bacala jabuku priko kuće. Na vinčanjima se nije plesalo, nego bi se pivale ganga i bećarske pisme. Takav je bija život na selu.

Kazivala: Nada Glavaš

Običaji u našim krajevima

U našim krajevima svaku večer se molilo Boga isprid kuće di bi bile cile obitelji, a nekad i cila sela. Svake bi jeseni cila obitelj išla u planinu i kupila drva i lišće za zimu. Svi naraštaji su išli pod planinu i vodili svoja stada. Spavali bi u planini po misec, dva, kolko te dopadne. Tamo bi sadili kumpire, a ostalo bi nosili sa sobon. Pili bi šporku vodu iz bunara, čak bi neki topili led da dobiju vodu. Ljudi su preživljavali s tin ledon. Nosili bi ga i pješačili do Splita i prodavali led. Kad bi se vratili iz planine, dočekala bi ih kamena kuća prekrivena slamom, a zvali su je staja. Staje su bile jednosobne s malom kužinom, stolom i kaminom. Nije bilo čak ni struje. Svitlo im je stavarala svića, a bogat je bio onaj ko je imao debelu i veliku sviću.

Kazivala: Vrdoljak

U mom selu, sve do današnjih dana, ostao je običaj paljenja panja – badnjaka. Deset dana prije Božića, dida ili tata idu u šumu usić badnjak. Većinom se siče drvo kljen jer je to čvrsto drvo i dugo drži vatru. Vrsta drveta predstavlja čvrstinu i toplinu kućnog ognjišta. Na Badnjak se pale tri panja koja se poistovjećuju sa Svetim Trojstvom. Na badnju veče okupe se ukućani i susjedi oko badnjaka. Stariji član kuće predvodi molitvu i na kraju poliva badnjak vinom i nazdravlja ukućanima. Polivanjem vina po badnjaku želi se dobar urod. Panj mora tinjati do Mladinaca (treći dan po Božiću). Ne smi izgorit prije vrimena jer se to smatra strašnom nesrićom. Pepelom koji ostaje od nagorijevanja badnjaka posipaju se voćke, vrtovi i polja da ih se brani od nametnika.

Kazivala: Milena Rako