Upomoć, nemam vode!

-Gotovo je! Moja voda se nikada neće vratiti niti ću je ja ikada pronaći! Moj život više nema smisla!- razmišljao sam. Odjednom čujem tapkanje. Tap, tap, tap. Osjetim ga i na glavi. Tuc, tuc, tuc.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; –Pa to je kiša!- poviknuo sam. –Moja voda se vratila!-&nbsp; Kapljice kiše slijevale su se niz moj krov i padale u rupu. Ja sam ponovno bio pun! Ponovno sam bio sretan! Tog dana shvatio sam koliko nam je voda važna. Svi mi shvatimo koliko nam je nešto važno tek onda kad to isto izgubimo. Zato čuvajte svoju vodu kako je nikada ne biste izgubili. Jer bez vode nema života, zar ne?

Ciju, ciju! Brm, brm! Polako sam se budio iz čvrstog i dugog sna. Protrljao sam svoje snene oči i ugledao jutarnje sunce koje me poškakljalo po nosu svojim sjajnim i dugim zrakama.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; &nbsp;–Dobro jutro!- poviknuo sam prema suncu. –Kako divan i sunčan dan!-&nbsp; Diveći se&nbsp;tako&nbsp;predivnome jutru, nisam ni primijetio kakva se strahota dogodila.

Ding dong! Pozvonio sam na vrata najbliže kuće u susjedstvu. Otvorio ih je neki muškarac. Blijed. Umoran.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;–Molim Vas pomozite mi! Znate li gdje je moja voda?- upitao sam ponovno.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; –Pusti me! Nemam vremena za te gluposti! Za što će ti uopće voda?- ljutito će muškarac. –Ali bez vode ne mogu živjeti! Nitko ne može živjeti bez vode!- rekao sam, no zalupio je vratima prije nego što sam rečenicu uspio izreći do kraja.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; –Nitko zapravo ne shvaća koliko je voda važna- pomislio sam, smušeno koračajući kući.

Lutao sam šumom sve dok nisam naletio na lisicu. –Znate li Vi, gospođo, gdje je moja voda? Izgubio sam je i ne mogu je pronaći- upitao sam, ovaj put ležernije makar se u mom glasu još uvijek&nbsp;skrivao tračak neke nesigurnosti. –Znate li uopće što je to voda?- dodao sam prije nego što je&nbsp;uspjela progovoriti. –Voda!? Naravno da znam što je voda. Ali ja nikada nisam vidjela tvoju vodu. Kako izgleda tvoja voda?- odgovorila je.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;–Moja voda je kao i sve druge vode. Samo ljepša!- Lisica se počeškala po glavi, slegnula ramenima i otišla. –Ove životinje su stvarno čudne- pomislio sam –Idem do ljudi. Oni će mi sigurno moći pomoći!-

Šećući livadom, naletio sam na leptira. –Dobar dan, gospodine! Ja sam bunar Vjeko- rekao sam blagim glasom kako ga ne bih uplašio.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; –Znate li Vi gdje je moja voda? Nestala je preko noći i nije se vratila-&nbsp;&nbsp;&nbsp; -Voda? Voda?! Ne znam što je voda. A što je to voda?- upitao je leptir vrteći se oko svoje osi.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;

–Voda je život- odgovorio sam. Leptir me zbunjeno pogledao i odlepršao.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; –Idem u šumu. Tamo će sigurno netko znati gdje je moja voda.-

-O ne! Moja voda! Nema je!- poviknuo sam kada sam napokon shvatio da je moja rupa prazna.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp; –Gdje je nestala? Zašto me napustila?- mumljao sam dok su mi krupne suze kapale niz vrele obraze.&nbsp;&nbsp; – Gdje je, oh, gdje je?- Dugo sam tako plakao. Žalio sam za svojom vodom. –Moram nešto poduzeti. Moj život bez nje nema smisla- pomislio sam, obrisao suze i krenuo u potragu.

Name

Safari may block some audio or video from playing automatically and ‘read to me’ will skip these. You can configure this in Safari’s preferences.