Лаза Лазаревић

Биографија

Лазар Лаза Лазаревић је рођен у Шапцу 13. маја 1851. Године. Када је Лаза имао девет година изненада му умре отац Кузман. Тешке прилике у које је запала породица наметале су Лазаревићевој мајци Јелци велику одговорност. Она је требало да води рачуна и изведе на прави пут четворо деце, Лазу и његове три сестре. Лазина приврженост породици одразила се на његов књижевни рад.
Основну школу и четири разреда гимназије Лазаревић је завршио у Шапцу. Његов отац је био пренумерант на многе књиге које су тада излазиле па је Лазаревић већ у раном детињству имао прилику да се упозна и заволи књижевност. У јесен 1867. када му је било шеснаест година, Лазаревић уписује Правни факултет Велике школе. Постао је секретар великошколског удружења „Побратимство“. Током студија права у Београду Лазаревић је био под утицајем Светозара Марковића и одушевљење за руски језик и књижевност захвата и Лазаревића, који је учио руски језик и читао дела руских револуционарних демократа Чернишевског, Писарева и Доброљубова. Пре него што је завршио права 15. јануара 1871. године изабран је за државног питомца да студира медицину у Берлину али му је стипендија одузета због прилика које су настале услед Париске комуне.

Након тога, Лазаревић завршава права и постаје практикант Министарства просвете. Почетком наредне године поново му је потврђена стипендија и он одлази у Берлин. За време Српско-турск рата 1876 — 1877. Лазаревић прекида студије пошто је позван на војну дужност. Служио је као лекарски помоћник и био одликован сребрном медаљом за ревносну службу. Вративши се у Берлин завршава студије медицине 8. марта 1879. По повратку у Београд постављен је за лекара београдског округа а 1881. године постао је први лекар Опште државне болнице у Београду. Исте године Лазаревић се оженио Полексијом, сестром свог друга Косте Христића са којом је имао три сина: Милорада, Кузмана и Владана и ћерку Анђелију. За десет година написао је свега девет приповедака док је осам остало недовршено. Почетком 1888. изабран је за члана Српске академије наука за заслуге на књижевном пољу. Фебруара 1889. постаје лични лекар краља Милана и бива унапређен у чин санитетског потпуковника. Српска академија наука је 8. јула 1890. наградила Лазаревићеву последњу приповетку „Он зна све“, а 10. јануара 1891. Лаза Лазаревић је преминуо.

Машта може свашта

,,Први пут са с оцем на јутрење“

Приповетка Први пут с оцем на јутрење првобитно је имала наслов „Звона са цркве у Н.” и објављена је у часопису „Српска зора” 1879. године.
У овој приповеци је истакнут лик патријархалне жене, домаћице, мајке и супруге која уме да трпи и ћути али која проговара и узима ствар у своје руке у најмање очекиваном тренутку. Беспрекоран домаћин Митар научио је да се карта у друштву људи без патријархалне културе. Када је на картама изгубио своје имање покушава себи да одузме живот али га у томе спречава жена која га враћа радном и пређашњем животу. Главни јунак приповетке Митар, насликан је најпре као уредан и строг затим изгубљен у великој страсти да би накрају био скрхан и разнежен.
Догађаји су дати кроз посматрање
деветогодишњег дечака. У овој
жприповеци кажњени су они
који нарушавају патријархални
морал. Перу Зелембаћа, који је
Митра довео до руба пропасти,
без икаквог објашњења писац је
отерао на робију и на крају
приповетке он туца камен у
робијашкој хаљини док се Митар
вратио на прави пут.

,,Школска икона“

У марту 1880. године Лазаревић објављује приповетку Школска икона у дубровачком часопису „Словинац”. Мотив приповетке је сукоб идиличног патријархалног света, чији су представници узоран свештеник и поштени сељаци, са носиоцем револуционарних идеја које су оличене у лику новог учитеља. Он је представљен као самољубиви негатор постојеће традиције и као рушилац патријархалног друштва.
Попа који је патријархални
старешина села и врло
правичан човек, писац је
приказао са несумњивим
симпатијама. У сеоски идилични
свет долази учитељ који
уноси немир и у њега се
заљубљује попова кћи Марија
(Мара), која тиме упропаштава
не само себе већ и оца. Поп спасавајући школску икону из запаљене школе задобија ране од којих убрзо и умире. На самрти он ипак опрашта ћерки која се покајала и која се враћа патријархалном свету који је хтела да напусти.

,,У добри час хајдуци“

Крајем јуна 1880. године у часопису „Отаџбина” објављена је Лазаревићева приповетка „У добри час хајдуци!”. Догађаји испричани у њој много више личе на бајку него на реалну причу. Јунак Тиме врло лако излази на крај са три наоружана хајдука која упадају у кућу Угричића. Прича је спретно написана али у њој нема сладуњавости карактеристичне за друге Лазаревићеве приповетке. Прича је непосредни учесник догађаја који се стицајем околности нашао у кући Угричића у датом тренутку. Разговор брата и сестре (Живка и Станије), којој се допада Тиме а који се не допада њеном брату јер му мањка храбрости и јер је Шваба, прекида долазак хајдука. Тиме долази и
успева да савлада сву тројицу а Живко му
одаје признање због храбрости. На крају
приповетке Станија и Тиме су венчани а
Живко хвали свога зета и говори како је
„прави Србенда”.

,,На бунару“

Приповетка „На бунару” објављена је средином фебруара 1881. године у часопису „Отаџбина” и представља уметнички најскладнију Лазаревићеву приповетку. Ради убедљивости Лазаревић у њој подражава сељачки начин говора. Приповетка велича задругу и приказује с једне стране оне које теже њеном уништењу, а с друге оне који је одржавају. У богату и стару задругу Ђенадића долази размажена и арогантна снаха Анока која својим
понашањем и егоизмом прети да
разори задругу. Господар задруге
стари ђедо Матија то види те смишља
како да снаху нагна на промену и
покајање. Он нареди свима да само
њу служе и у почетку је Анока беснела
још више, да би се једне ноћи њен
пркос сломио и она постаје
најпокорнији члан задруге. На крају је
ипак победила задруга.

,,Вертер“

Први део „Вертера” Лазаревић је објавио средином јуна 1881. године у „Отаџбини”, а остала три дела су објављена до септембра. Ова приповетка донекле представља пародију Гетеовог „Вертера”. Главни јунак Јанко, несрећно заљубљен у удату жену на крају приповетке се не убија као што је случај са Гетеовим јунаком већ бива исмејан и враћен на прави пут. Јанко је заправо жртва европског романтизма и правца који је назван вертеризам а који је ушао у моду захваљујући роману „Јади младог Вертера”. Он је био занесен овим делом па се, у једној
бањи у Србији и сам заљубљује у
удату жену и чак помишља на
самоубиство али га од те идеје
одвраћају апотекар Катанић и муж
жене у коју је Јанко заљубљен.
Приповетка започиње као драма да
би се завршила као комедија у којој
на крају побеђује брачни морал.
Нагли преокрет јунака није довољно
мотивисан па сама приповетка губи
на уметничкој вредности.

10.