Лаза Лазаревић

,,А све личаше на разбијену скупоцену вазу..."

сјфдгисдухфлкдјргхфдафхнгкдф

фгбдгигуизхгсдуихзхгфуфдиогхјио

схгфујикфдхгигфхздсгјфбцјхѕсбдфзаг

дјфсгузхддхбјфхбугфгбсњзвџдг

фузхсахфудгтттфдзтљугзусфадагхг

Март 2022.

Биографија

Лазар Лаза Лазаревић је рођен у Шапцу 13. маја 1851. Године. Када је Лаза имао девет година изненада му умре отац Кузман. Тешке прилике у које је запала породица наметале су Лазаревићевој мајци Јелци велику одговорност. Она је требало да води рачуна и изведе на прави пут четворо деце, Лазу и његове три сестре. Лазина приврженост породици одразила се на његов књижевни рад.
Основну школу и четири разреда гимназије Лазаревић је завршио у Шапцу. Његов отац је био пренумерант на многе књиге које су тада излазиле па је Лазаревић већ у раном детињству имао прилику да се упозна и заволи књижевност. У јесен 1867. када му је било шеснаест година, Лазаревић уписује Правни факултет Велике школе. Постао је секретар великошколског удружења „Побратимство“. Током студија права у Београду Лазаревић је био под утицајем Светозара Марковића и одушевљење за руски језик и књижевност захвата и Лазаревића, који је учио руски језик и читао дела руских револуционарних демократа Чернишевског, Писарева и Доброљубова. Пре него што је завршио права 15. јануара 1871. године изабран је за државног питомца да студира медицину у Берлину али му је стипендија одузета због прилика које су настале услед Париске комуне.

Након тога, Лазаревић завршава права и постаје практикант Министарства просвете. Почетком наредне године поново му је потврђена стипендија и он одлази у Берлин. За време Српско-турск рата 1876 — 1877. Лазаревић прекида студије пошто је позван на војну дужност. Служио је као лекарски помоћник и био одликован сребрном медаљом за ревносну службу. Вративши се у Берлин завршава студије медицине 8. марта 1879. По повратку у Београд постављен је за лекара београдског округа а 1881. године постао је први лекар Опште државне болнице у Београду. Исте године Лазаревић се оженио Полексијом, сестром свог друга Косте Христића са којом је имао три сина: Милорада, Кузмана и Владана и ћерку Анђелију. За десет година написао је свега девет приповедака док је осам остало недовршено. Почетком 1888. изабран је за члана Српске академије наука за заслуге на књижевном пољу. Фебруара 1889. постаје лични лекар краља Милана и бива унапређен у чин санитетског потпуковника. Српска академија наука је 8. јула 1890. наградила Лазаревићеву последњу приповетку „Он зна све“, а 10. јануара 1891. Лаза Лазаревић је преминуо.

Машта може свашта

,,Први пут са с оцем на јутрење“

Приповетка Први пут с оцем на јутрење првобитно је имала наслов „Звона са цркве у Н.” и објављена је у часопису „Српска зора” 1879. године.
У овој приповеци је истакнут лик патријархалне жене, домаћице, мајке и супруге која уме да трпи и ћути али која проговара и узима ствар у своје руке у најмање очекиваном тренутку. Беспрекоран домаћин Митар научио је да се карта у друштву људи без патријархалне културе. Када је на картама изгубио своје имање покушава себи да одузме живот али га у томе спречава жена која га враћа радном и пређашњем животу. Главни јунак приповетке Митар, насликан је најпре као уредан и строг затим изгубљен у великој страсти да би накрају био скрхан и разнежен.
Догађаји су дати кроз посматрање
деветогодишњег дечака. У овој
жприповеци кажњени су они
који нарушавају патријархални
морал. Перу Зелембаћа, који је
Митра довео до руба пропасти,
без икаквог објашњења писац је
отерао на робију и на крају
приповетке он туца камен у
робијашкој хаљини док се Митар
вратио на прави пут.