Jednom davno na vrhu snežne planine živela je Snežana, kraljica zime.
Snežana je bila mala devojčica koja je volela da nosi srebrni plašt i srebrnu kapicu.

Loading...

Po cele dane se igrala u snegu, obožavala se grudvati, voziti po zaleđenom jezeru i praviti sneška. Nikada joj nije bilo hladno pa čak ni kada se golišava valjala po snegu.

Loading...

Ali ipak je postojala jedna stvar koju je volela da radi najviše na svetu. Na toj istoj planini i na tom istom jezeru plovio je jedan crni labud, Snežanin čamčić koji ju je po cele dane prevozio sa jednog kraja jezera na drugi. Pošto je Snežana bila jako mala, mogla je da se udobno smesti labudu u krilo.

Snežana je često razmišljala o tome zašto je crna ptica stalno tužna pa ju je jednoga dana to upitala. Ptica joj je odgovorila da je jako tužna zato što je sve oko nje belo i drveće i nebo, a da je samo ona crnja od noći.

Snežana je želela pomoći svom čamčiću, a znala je i kako. Otišla je do ledene kule gde je živela Srebrna zvezda, majka svih pahuljica. Ona je bila jako stara pa ju je Snežana lepo i umiljato zamolila da pošalje jato pahuljica i pokrije crno perje labuda.