Loading...
Дан матерњег језика
Kako negovati maternji jezik
Od vremena kada je Vuk Stefanović Karadžić uveo reformu, Srpski jezik se počeo govoriti u većem značaju I broju; ali se sa vremenom ubacivalo I sve više reči iz stranih jezika.
Naime, kako se u 19. I 20. Veku u Srbiju počinju doseljavati razni narodi iz drugih, dalekih zemalja, a I kako se Srbi počinju iseljavati iz Srbije, u Srpskom jeziku dolazi do većih promena. Uvode se engleske, nemačke I turske reči u velikom broju. Samim tim I naš jeik gubi na značaju. Kako mi odrastamo u generaciji u kojoj se knjige I bukvari zamenjuju računarima I Internetom, tako I mi sami prestajemo da čitamo, gledamo ili pišemo. u školama se I dalje govori Srpskim jezikom I ćiriličnim pismom, počevši od prvog razreda osnovnih škola. Ja smatram da se naš, maternji, Srpski jezik može negovati na taj način da se kroz školu, obrazovanje I samo odrastanje, čita na srpskom a piše ćirilicom. Svet ostaje na nama mladima, a mi bi trebali sačuvati maternji jezik, s toga bi trebali više pisati, čitati, recitovati. Trebali bi smanjiti govor engleskih reči, turcizma I ostalih jezika. Setimo se samo koliko se naš Vuk Stefanović Karadžić morao potruditi da bi danas uopšte opstao srpski jezik. Setimo se samo kako su naši predci pričali I kako su se borili za Srbiju. Kada god imamo priliku da poslušamo neku lepu priredbu vezanu za naš jezik, trebali bi ju pogledati. U slobodno vreme možemo više gledati domaće filmove ili čitati knjige od Srpskih pisaca I pesnika. U školama da pišemo na ćirilčnom pismu.
Kao što sam rekao, svet ostaje na nama mladima, a mi jednoga dana trebamo svoju decu, od rođenja učiti da pričaju Srpski jezik te da pišu na ćirilici. Samo na taj način, negovat ćemo I sačuvati maternji jezik.
Od vremena kada je Vuk Stefanović Karadžić uveo reformu, Srpski jezik se počeo govoriti u većem značaju I broju; ali se sa vremenom ubacivalo I sve više reči iz stranih jezika.
Naime, kako se u 19. I 20. Veku u Srbiju počinju doseljavati razni narodi iz drugih, dalekih zemalja, a I kako se Srbi počinju iseljavati iz Srbije, u Srpskom jeziku dolazi do većih promena. Uvode se engleske, nemačke I turske reči u velikom broju. Samim tim I naš jeik gubi na značaju. Kako mi odrastamo u generaciji u kojoj se knjige I bukvari zamenjuju računarima I Internetom, tako I mi sami prestajemo da čitamo, gledamo ili pišemo. u školama se I dalje govori Srpskim jezikom I ćiriličnim pismom, počevši od prvog razreda osnovnih škola. Ja smatram da se naš, maternji, Srpski jezik može negovati na taj način da se kroz školu, obrazovanje I samo odrastanje, čita na srpskom a piše ćirilicom. Svet ostaje na nama mladima, a mi bi trebali sačuvati maternji jezik, s toga bi trebali više pisati, čitati, recitovati. Trebali bi smanjiti govor engleskih reči, turcizma I ostalih jezika. Setimo se samo koliko se naš Vuk Stefanović Karadžić morao potruditi da bi danas uopšte opstao srpski jezik. Setimo se samo kako su naši predci pričali I kako su se borili za Srbiju. Kada god imamo priliku da poslušamo neku lepu priredbu vezanu za naš jezik, trebali bi ju pogledati. U slobodno vreme možemo više gledati domaće filmove ili čitati knjige od Srpskih pisaca I pesnika. U školama da pišemo na ćirilčnom pismu.
Kao što sam rekao, svet ostaje na nama mladima, a mi jednoga dana trebamo svoju decu, od rođenja učiti da pričaju Srpski jezik te da pišu na ćirilici. Samo na taj način, negovat ćemo I sačuvati maternji jezik.
КАКО НЕГОВАТИ МАТЕРЊИ ЈЕЗИК
Једног дана два другара су играла игрице. Звали су се Јан и Стефан. Пошто Јан живи у Ирској, заборавио је свој матерњи језик. Стефан га је убеђивао да га може поново научити бар главне речи српског језика. Када су завршили с играњем, обоје су отишли спавати. Следећи дан, Стефан је рекао Јану да уђе у његов Minecraft сервер. Када је Јан ушао, није знао комуницирати с другим људима у серверу. Стефан га је покушао научити српски и Јан је рекао да се сећа мало ствари, али да ће се потрудити да научи још више. За пет дана Јан је рекао да је научио српски и да сада зна више речи и захвалио се Стефану. Следећи дан су поново ушли у исти сервер и Јан је могао комуницирати са другим људима, али што више што је учио српски, свој матерњи језик, постепено је заборављао ирски. Јан и Стефан су се договорили да се Јан врати и Србију где може да ужива и прича свој матерњи језик, српски.
Јована Никшић 6.б
Једног дана два другара су играла игрице. Звали су се Јан и Стефан. Пошто Јан живи у Ирској, заборавио је свој матерњи језик. Стефан га је убеђивао да га може поново научити бар главне речи српског језика. Када су завршили с играњем, обоје су отишли спавати. Следећи дан, Стефан је рекао Јану да уђе у његов Minecraft сервер. Када је Јан ушао, није знао комуницирати с другим људима у серверу. Стефан га је покушао научити српски и Јан је рекао да се сећа мало ствари, али да ће се потрудити да научи још више. За пет дана Јан је рекао да је научио српски и да сада зна више речи и захвалио се Стефану. Следећи дан су поново ушли у исти сервер и Јан је могао комуницирати са другим људима, али што више што је учио српски, свој матерњи језик, постепено је заборављао ирски. Јан и Стефан су се договорили да се Јан врати и Србију где може да ужива и прича свој матерњи језик, српски.
Јована Никшић 6.б
Како неговати матерњи језик
Неговање матерњег језика креће од познавања његове историје и настанка , што гради наш национални идентитеет.
Српски језик сеже у давна времена , те је прошао кроз бројне промене и раздобља. Имао је облике од Старословенског до Српскословенског. Пролазио је из неколико реформи од којих је прва реформа Вука Караџића који је поставио темеље српског језика и ћирилићног писма. Српски језик се говори у великим количинама по кућама нашег народа распрострањених по целом Балкану и Централној Европи. Званичан је у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори.
Српски језик се од других језика разликује по својој лепоти и богатој историји . Коришћењем матерњег језика спашавамо га од потпуног нестанка и заборава.
Неговање матерњег језика креће од познавања његове историје и настанка , што гради наш национални идентитеет.
Српски језик сеже у давна времена , те је прошао кроз бројне промене и раздобља. Имао је облике од Старословенског до Српскословенског. Пролазио је из неколико реформи од којих је прва реформа Вука Караџића који је поставио темеље српског језика и ћирилићног писма. Српски језик се говори у великим количинама по кућама нашег народа распрострањених по целом Балкану и Централној Европи. Званичан је у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори.
Српски језик се од других језика разликује по својој лепоти и богатој историји . Коришћењем матерњег језика спашавамо га од потпуног нестанка и заборава.