Personifikacija

Kad jesen na šumsku stazu zakorači,
šuma se u zlatno presvlači.

4.a

Personifikacija je postupak kojim se predmetima, biljkama, životinjama ili prirodnim pojavama pridaju ljudske osobine.

Personificirana jesen

Jesen na putu

Obukla je jesen kaput
i krenula na dalek put.
Spremila je u svoj u ruksak
jedan mali kišni oblak.
Ponijela je novi kist
da oboji svaki list.
Još u svaki džep sa strane
Pokoji joj kesten stane.
A u svojoj zlatnoj kosi
Miris dunja ona nosi.

Ksenija Grozdanić

Loading...

Razigrana jesen

           Jednog dana jesen je stigla u moj grad. Stigla je tiho usred noći i prošetala je mojim dvorištem. Šetala je u šarenoj haljini.
           Ujutro kada sada sam se probudio i pogledao kroz prozor, vidio sam da je jesen obojila lišće. Siguran sam da je zaplesala u svojoj haljini pored drveća. Otišao sam se igrati van s prijateljima. Jedan tren je bilo sunčano, a drugi oblačno i tako ukrug. Zapuhao je snažan vjetar i počeo nositi lišće. Jesen je zavladala u mom gradu. Plesala je i plesala, vrtjela se i vrtjela, zapjevala je i djecu mamila. Djecu bi namamila mirisom vrućih kestena. Ušuljala bi se u lišće i igrala s djecom. Škakljala bi ih s lišćem u raznim bojama, narančastim, žutim i crvenim. Kada sam se poigrao s prijateljima otišao sam kući jer je pao mrak.
           Jesen me je totalno oslikala i očarala. Sanjao sam šareno lišće i miris kestena.
                                                                                          Mihael Mihalik

Loading...

Loading...

Ne, jug je u onom smjeru!

Loading...

Jug je tamo!

Jesen
         Jesen je zavladala, šarenilo svuda. Lišće je opalo, kestenje došlo…
         Jesen je stigla, neke ptice odlaze, neke ostaju. Vjeverica žireve skuplja, bit će ih puna duplja. Obojila je jesen, šume, parkove, sve šareno. Kestenjar na trgu kestenje peče, ima ih pune vreće. Tepih od lišća na stazi nastao, šuška pod nogama svim. Medo puno jede da prespava zimu, utone u zimski san.
        Tako jesen vlada, sve u svoje boje boja, a kad ode, zima će doći.
                                                                    Aleksandar Ivković

Ne vidiš me!

                    Prvi dan jeseni

       Bilo je vrlo sunčano ljeto. I bilo je toliko vruće no zatim je stigla jesen.
       Svakim danom je bilo sve hladnije. Rasle su voćke, padalo je lišće, a sve je to gledala jesen.
Jesen se smijala. Svaki dan bi prodrmala neko drvo, pojela koju voćku
i stalno je uživala. No čula je da negdje još nema jeseni.
Uzela jesen svoj kist, palete, boje i krenula na posao.
Bojala je brzo, ali i uredno. I kad je bila gotova pozvala je svojeg prijatelja vjetra koji je puhao tako snažno da je skoro svo lišće otpuhao.
Jesen je pomogla životinjama.
Kad je završila potpuno je odjenula svoju haljinu.
Bila je spremna za ples na prvi dan jeseni, plesala je i pjevala.
       Svi su bili sretni što je prvi dan jeseni jer ovu jesen nitko nije mogao zaboraviti.

Ana Čović

       Stigla je jesen
      Kad šećem parkom, vidim da je došla jesen.
      Vidim svog prijatelja. Ja mu kažem:“ Gle, jesen nam je došla u park pjevati i skakati od uzbuđenja i veselja.“ Prijatelj je rekao da nije primijetio, ali kad je malo pogledao, zadivio se toj ljepotici jesenici. Kaže da nikad u životu nije vidio nešto ljepše, mirnije, veselije i tako puno boja. Zaljubio se u jesen. Više nije bio sam kod kuće i gledao TV nego je bio u šumi i gledao ljepote.
      Ja sam isto bio preko dana u šumi. Istraživao sam razno drveće i cvijeće.
                                          Sven Kovačić