Book Creator

Novak Dobrosavljevic

by Arkan Narkan

Cover

Comic Panel 1
Loading...
Loading...
Loading...
Loading...
Loading...
Loading...
TRAKTORI kroz vreme
Loading...
Loading...
Loading...
Novak Dobrosavljevic I2
Comic Panel 1
Pocetak proizvodnje
TRAKTORA
Прва примена механичког погона у пољопривреди везују се за почетак XIX века, када су употребљене парне машине на точковима за покретање механичких пољопривредних оруђа помоћу флексибилног каиша. Око 1850. конструисан је први вучни мотор развојем парне машине на точковима, и адаптиран за потребе пољопривреде. Први трактори су били парне машине за орање, које су радиле у пару. Постављане су са обе стране земљишта које је требало обрадити, а плуг се кретао између њих помоћу жичаног кабла. Ако је земљиште дозвољавало трактор са парним мотором вукао је плуг директно. Парни трактори остали су у употреби и у XX веку док нису конструисани поуздани мотори са унутрашњим сагоревањем.
Године 1892. Џон Фролич (John Froelich) из Ајове осмислио је и конструисао први трактор са бензинским/дизел-мотором. Добивши патент за њега отпочео је са комерцијализацијом свог изума, али се 1895. године показало да је то неуспешни бизнис. Харт (Charles W. Hart) и Пар (Charles H. Parr) 1903. у истој Савезној држави производе 15 „трактора“ када се први пут тај назив и употребљава. Модел број 3 је први до данас очувани амерички трактор са мотором на унутрашње сагоревање. Снага овог двоцилиндричног мотора била је преко каиша 22 kW, и 13 kW на потезници.
Comic Panel 1
Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Donec sed magna tempus, sollicitudin nisl egestas, malesuada diam. Donec quis magna in tortor viverra sollicitudin et ac sapien.
У Великој Британији прва продаја трактора са мотором са унутрашњим сагоревањем забележена је 1897. године (Hornsby-Ackroyd Patent Safety Oil Traction engine). Први комерцијално успешни дизајн, међутим, појавио се 1902. То је био „Ivel tractor“ са три точка. Године 1908. у Бедфорду почиње монтажа четвороточкаша у највећој фабрици, ван САД, тога времена „Saunderson Tractor and Implement Co.“
Иако у почетку нису биле популарне ове машине на бензински погон почињу да се свиђају у другој декади 20. века када постају мање и приступачније. Хенри Форд (Henry Ford) 1917. представља свој „Fordson“, први масовно произведени трактор. Произвођен је у САД, Ирској, Енглеској и Русији, а 1923. Фордсон је држао 77% америчког тржишта. Двадесетих година прошлог века трактори са бензинским мотором постају стандард.
Прикључно вратило, важан део трактора који га чини погонском машином, први пут се појавило 1878. на појединим ручно израђеним тракторима, али прво прикључно вратило на фабрички израђеном моделу било је оно уграђено у модел 8-16 компаније IHC (International Harvester Company) 1918. године. Џонстон (Edward A. Johnston) инжењер ове компаније био је импресиониран вратилом које је видео деценију раније, а које је за сопствене потребе направио француски фармер и механичар Gougis. После тога осмишљен је низ употреба како би се доказала предност вратила. Да би дефинитивно са моделом 15-30, 1920. године прикључно вратило постало стандардни део трактора. Од 1927. године усвојен је стандард којим је прописана брзина и смер ротирања вратила 536 ± 10 обртаја у минути у смеру казаљке на сату. Касније је брзина измењена на 540.
Фирма Cockshutt Farm Equipment Ltd из Онтарија (Канада) 1945. године почиње да производи трактор „Cockshutt Model 30“ који има прикључно вратило чија ротација је независна од кретања трактора, што је велика предност при обављању стационарних операција. На данашњим моделима контрола прикључног вратила обавља се помоћу прекидача, што повећава безбедност возача.
Спајање прикључног оруђа са трактором у три тачке уместо у две, основу савременог безбедног хидрауличног подизача оруђа, изумео је Британац Хари Фергусон (Harry Ferguson) 1928. и применио на свом моделу Црни трактор (Black Tractor) 1933. године. Тиме је усмерио развој оруђа од вучених ка ношеним. Прототип подизача имао је две тачке споја горе а једну доле, да би сам Фергусон дошао до закључка да га траба обрнути тако да две тачке буду доле.
STANDARDNI POLJOPRIVREDNI TRAKTORI
Од стандардних трактора користе се једноосовински или двоосовински точкаши (или гусеничари) са дво- или четворотактним дизел или бензинским мотором, који може да има 1-4 цилиндра.
Једноосовински трактори имају предност за мање површине и за земљишта лакшег механичког састава. Вучна снага им је до 10 kW. Обично имају два точка (ређе само један), полуге са рукохватима уз помоћ којих се управља, бензински или дизел-мотор, рам за прикључке и контратегове са предње стране (код једноосовинских трактора веће снаге) због повећања учинка вучне силе трактора при тежим радним операцијама (дубоко орање). Маса трактора може се повећати и додавањем тегова на точкове, а вучна сила повећава се и заменом точкова са пнеуматицима металним канџастим или решеткастим.
Полуге са рукохватима могу да се померају у вертикалној и хоризонталној равни. Вертикалним померањем полуге (горе-доле) трактор се прилагођава прикључној машини и висини радника, хоризонтално померање омогућава да се радник-руковалац креће са стране од обрађене површине. Окретањем полуга за 180° у хоризонталној равни могуће је прикључивање оруђа испред точкова.
Двоосовински трактори могу бити са погоном на задњим точковима или на сва четири точка уз могућност блокирања диференцијала. Зглобна конструкција омогућава маневрисање на мањим површинама. Вучна снага им је обично од 10-50 kW (али и до 480 kW) што је довољно за већину радних операција.
Мењач трактора има већи број степена преноса 6-16 за ход напред и 3-16 за ход уназад. Ово омогућава споре ходове (обично неколико стотина метара до 2.3 km/h у првој брзини, 2.5-4.1 km/h у другој итд.) који су неопходни за многе радне операције. Док највиши степен преноса омогућава ход од 50 km/h, а код неких модела и до 80 km/h.
На задњем делу налазе се хидраулични подизач оруђа, потезница за коју се качи оруђе и прикључно вратило које преноси погон прикључним оруђима ротирајући стандардном брзуном од 540 обртаја у минуту, и/или ређе 720, односно 1000 обртаја у минуту. Постоје три типа веза између мотора и вратила: пре спојнице, између спојнице и мењача и иза мењача.

Comic Panel 1
NAJVEĆI TRAKTOR NA SVETU
Big Bud 16V-747
Ovaj jedinstvena mašina ima 1.114 konjskih snaga i može da obrađuje 1,2 hektra u minuti. Dugačak je preko osam metara, širok šest, a visok četiri metra. Sadrži rezervoar od 1.000 galona goriva (preko 3.800 litara) i teži više od 60.000 kg. Motor je Detroit Diesel 16V92T 16-cilindrični dvociklični. 
Proizveden je 1977. godine u Havreu u saveznoj državi Montana (SAD) od strane kanadske kompanije United Tire Company.
Prvo se koristio za oranje u Kaliforniji pa na farmama pamuka na Floridi. Nakon toga, a zbog bankrota 2000. godine kupili su ga trenutni vlasnici, braća Robert i Rendi Vilijams iz Big Sandija u Montani, sve dok se na jednoj od guma nije desila nepopravljiva šteta, piše growerspoint.
Njegov izvorni proizvođač prestao je da proizvodi takve gume, pa je traktor penzionisan i izložen u muzeju Heartland, čiji su vlasnici izgradili posebno mesto samo za njega.
TRAKTORI U STBIJI
Istorijat
Godine 1947. osnovana Centralna livnica, koja se tri godine kasnije udružila sa još četiri preduzeća iz istog područja formirajući Metalski zavod „Aleksandar Ranković“. Zavod je 1954. preimenovan u Industrija traktora i mašina - ITM. Nakon dvogodišnjih uporednih ispitivanja različitih stranih traktora 1953. i 1954. godine u Institutu za poljoprivrednu mehanizaciju u Zemun Polju, a na osnovu dobijenih rezultata, država je donela odluku o otkupu licence za proizvodnju traktora američke marke Massey Ferguson. Nakon toga otpočela je proizvodnja traktora Ferguson 20, 30 i 35. Godine 1959. izvršena je rekonstrukcija i proširenje kapaciteta fabrike za proizvodnju 4000 traktora godišnje. Godine 1964. je počela proizvodnja traktora IMT 555 domaće konstrukcije koji baziran na prethodne fergusonove modele. Fabrika dobija današnji naziv Industrija mašina i traktora - IMT, 1965. Godine 1970. prošireni su proizvodni kapaciteti uvođenjem nove linije za serijsku proizvodnju traktora IMT 575. marta 1976. otvorena je nova fabrika koja ima kapacitet za proizvodnju par desetina hiljada traktora. Uvedena je nova linijska oprema za serijsku prozvodnju na visokom nivou u skladu sa standardima iz 70-ih. Tada počinje masovna izrada traktora točkaša serije 500 od 35 do 220 KS (IMT-533F, IMT-540, IMT-558, IMT-560, IMT-577, IMT-578, IMT-579, IMT-588 od 80 KS, IMT-589 od 80KS, IMT-5160 od 160KS i IMT-5200 od 220 KS). Godine 1988. ostvaren je rekord u proizvodnji kada je izrađeno 45.000 traktora i 35.000 mašina. U fabrici je 1988. godine bilo zaposleno 9.800 radnika, da bi ovaj broj do 2005. spao na 1.745 radnika.
Industrija mašina i traktora a. d. (skraćeno IMT) je fabrikapoljoprivrednih mašina koja se nalazila na Novom Beogradu u bloku 64. Od 1955. do 2015. godine proizvedeno je ukupno 780 hiljada traktora. Fabriku IMT u stečaju je kupio indijski gigant TAFE aprila 2018. godine
PrevNext