Dječje igre naših starih

Bunting border

PEGULA&nbsp; Navijam uru za buđenje, ali ni sam ne znam kako svako jutro isto-ne čujen je.&nbsp; Mater upada u sobu, otvara ponistru, razmiče koltrine, a snop svitla udara me u tikvu.&nbsp; Jooooj! Ne opet!&nbsp; Smušeno gledan di san. Ona pošempjala, viče diži se iz posteje, trči, tira!&nbsp; Majko mila skočit će ti tlak! Ne kasnimo na feratu! Tarapana po kući, di je ovo, di je ono? Popravi se, vire ti mudante, vidi kakav si!? Spremi te šlape! Di su mi očale? Uzmi takujin! Imaš li pineza za marendu? Jesi li utrnija vodu na lavandinu? Nemoj zaboravit ključe s kredence!&nbsp; Sidin na katrigi i čekam naredbu. Štuf san svega!&nbsp; Dok ona sumanito traži veštu koju će obuć, kolajnu koju će stavit, sakrivan fleku od mlika na tavaji koju san učinija i vezujen špigete ka da nisu moja posla. Od silnog šušura uzbunile su se i one dvi beštije u kavezu pa i one kriče.&nbsp;

Uvik neka priša.&nbsp; Doli na kantunu u dvoru čeka naš limeni konj, bolje reć tovar. Sidamo jedan po jedan u njega, mater baca boršu na zadnji sic i uzima timun. Sad je naredba kuco, zar ne vidiš da vozim, ne grintaj!&nbsp;&nbsp; Taman kad san mislija da je pristala brontulat… Ma vidi onoga furešta, nema pojma di će! Berekin jedan di je naša nabijat balun, izletit će pod auto! A gledaj ove buže na cesti Gospe ti blažene!&nbsp; Priko pola puta smo do škole.&nbsp; Šta ti je mali? Šta si umuka i ublidija? Nemaš valjda fibru?&nbsp; Majko zaboravija san sintisajzer.&nbsp; Šta???? Tastaturu za glazbeni???&nbsp; Koja pegula, jadan ti san!&nbsp; Dobro san osta živ.&nbsp; Adrian Ljubičić, 5.a

MOJ SPLIT Moj Split u kojen živin od prvog udaha, najlipji je grad na svin morima, a neki kažiju da je i najlipji na svitu. Najviše ga volin liti kad zamiriše more, a jedrilice se vežiju na đigu, i kad kajići plove dok mame ribu na panulu. Volin i kad bacim šugaman priko ramena i krenen priko Rive do Baća s ekipon bacit na picigin. Uz šugaman i mudantine liti jedino mi još triba takujin jer slajo je nužan za slađi povratak kući.

Kad san vanka liti, sve mi je tisno od pustih furešti koji lutaju gradskin kalama šta mi je nekad lipo, a nekad i ni. Kako bilo da bilo, sve mi je više jasno da i ja najviše na svitu volin moj Split! Marin Bizjak, 5.a

LIP DAN Jučer san se vratija iz skule pogleda san u ariju i reka: danas će bit lip dan. Obuka san mudantine i bacija se u more, Poton san iša drukat za Hajduka i igrat balun. Nikola Lapenda, 5.a

Fureštima prija naša spiza i arija, dođe in ka likarija. Ma ko će dat naš svit i naš Split, u njemu ću od lipote i umrit. Toni Knezović, 5.b

MOJ GRAD LITI Splite moj, nalipši grade na svitu, od velog Varoša nasta je veliki grad. Grad pun šušura, pun furešti. Ne razumin njihove beside, ne mogu s njima ćakulat. Pune su ih naše kale Nema više splitske fjake. Dida mi je karet napravija, al nema ludorija. Furešti su sada važni, jer jesen će brzo doći. Opustit će naše kale i zatvorit se butige. Arija će biti čista i brontulat niko neće. Marin Punda, 5.b

ĆAKULA NA ŠTRADI Fala Bogu da san se rodija u Splitu, da mogu tu i tamo vezat kaić na bitu. Aj šta ću iden na štradu da piće popijen u ladu, vataju mi se komarče al' brzo mrak past će. Ništa onda ostat ću na štradi dok me friška arija ladi od zadi. Josip Andrijolić, 5.a

SVAKI DAN U sedan i kvarat digla san se jer mi je mater povukla&nbsp;koltrine, a škure ostale otvorene. Do kužine san&nbsp;&nbsp;se dovukla, iz ćikare mlika popila i fetu stara kruva&nbsp;poila. U tinel san malo sila i s mamon proćakulala.&nbsp; Tada mi je krenila ćakulat šta su se dica prije igrala.&nbsp;Imaju tu: na škajune, vozat se na karetu, laštik&nbsp;priskakat i još kilo toga al meni je bilo dosta&nbsp;&nbsp;ćakule. Prija me pitala za na more pa smo krenile.&nbsp;Počela ona meni o skuli ćakulat pa san na živce&nbsp;ispalila. Al aj, eto nas na plaži. Okupale se, i krenile&nbsp;ća. I tako judi moji svaki dan.&nbsp; Dora Dragičević, 5.a

FRANJE Od kad san&nbsp;bija&nbsp;mali volija&nbsp;san&nbsp;franje. Uvik&nbsp;san&nbsp;stivava&nbsp; velike i manje. U&nbsp;vrtlu&nbsp;me je igrat naučija&nbsp;ćaća. Doma san se vraća&nbsp; probivenih&nbsp;gaća. Bija&nbsp;san sa&nbsp;franjama u zemlji punoj mravi i buja, a ćaća bi jedva&nbsp;kleknija od velikog&nbsp;trbuja. Puste bismo ure klećali&nbsp;u dvoru. Zbog&nbsp;franja&nbsp;bi&nbsp;digod&nbsp; priskočija&nbsp;kupanje u moru.

I danas ih čuvan, Niko ih ne&nbsp;smi&nbsp;taknit. Ni ćaća ni ja ih ne damo Iz tinela&nbsp;maknit. Dujam Krstulović Opara, 5.a

SPLITE! &nbsp;Splite, Splite, mirakul si uvik bija,&nbsp; &nbsp;za dišpet, feštu i bokun smija.&nbsp; Besida tvoja, zvona svetoga Duje,&nbsp; kale tvoje ko žile grada struje.&nbsp; Kad na rivi galebi grakću,&nbsp; a vapor za dolazak u luku huče,&nbsp; Moje srce skoči i kaže&nbsp; ˝Evo meni moje kuće!˝&nbsp;

Moj Splite, moj ćuknuti grade,&nbsp; Za tebe danas svaki furešt znade.&nbsp; A nije to meni uvik drago,&nbsp; Jer se bojin da mi te ne ukradu.&nbsp; Pa ni za sve pineze ovog svita ,&nbsp; kad bi mene neko pita.&nbsp; Duje Bezmalinović. 5.a

Pencils border

Dječje igre nekad i danas

DAN NA FRIŠKOJ ARJI&nbsp; Probudila san se jedno jutro, a bija je vikend. Digla san se iz postelje i pogledala kroz ponistru da vidin je li lip i sunčan dan. Vrime je bilo lipo i normalno da mi je bila priša šta prije izać vanka sa prijateljima na frišku arju. Mama mi je kupila laštik, ali mi, dica iz kalete se više ne igramo ni na laštik, ni na franje, ni na kušine, niti se vozimo na karetu, a niti vrtimo hulahop okolo struka, niti činimo dišpete i zvonimo susidima na vrata, pa onda pobignemo, a oni onda beštimaju. U mom dvoru umisto dice sad su pitari sa cvićen. Lipo je za vidit, ali fali šušura i mularije koja se pentra po smokvi ili po oriju. Marendala san, obukla se na prišu, zavezala špigete i izašla, uzela svoj romobil i otišla na igralište di su bila i druga dica. Mi guštamo na igralištu, igramo odbojku sa balunon ili trčimo i vatamo se dok se ne umorimo i dok ne padne mrak

i svi pozatvaraju škure. Jedan put mi se ispraznila baterija na romobilu, pa san zvala mamu da dođe po mene da me koji berekin ili ćuknuti redikul ne bi trevija puten. Malo jesan strašiva, ali tako je boje. Jučer san posudila romobil prijateljici i vozile smo se skupa. Išle smo do butige, ali u takujinu nije bilo pinezi, a zna se da nima ništa mukte, a i da triba šparat da bi skupija pineze. Krenile smo nazad, ali smo naletile na bužu na kantunu kale i timun od romobila se okrenija, a nas dvi pale. Imale smo pegulu, ali sve se dobro svršilo, jer osin šporkih kolina, nije nan bilo ništa i bile smo sritne šta nan doma neće grintat i brontulavat da činimo monade, pa smo ostale još malo ćakulat i onda otišle doma.&nbsp; Nika Lozar, 5.a

PRIDVEČER Gajeta se ginga,&nbsp; Jerbo vali zibju.&nbsp; Maeštralić ladi,&nbsp; Doklen doma idrin.&nbsp; Bordižajen s miron,&nbsp; Tebi Splite grade,&nbsp; Doklen mriže mokre,&nbsp; Moju muku nose.&nbsp; U porat se vračan,&nbsp; Kuntenat i trudan.&nbsp; Jer me danas more,&nbsp; Regalalo lipo.&nbsp;&nbsp; Vjekoslav Kukoč, 5.a

LITO&nbsp; Kad se dignem,&nbsp;&nbsp; ćakulu već čujem, a ni da&nbsp;&nbsp;udahnem&nbsp; mater zove na more, suside&nbsp;&nbsp;na kartanje. Taman ni da pojiden,&nbsp;&nbsp; vuku me za ruke&nbsp;&nbsp; Lito u tren&nbsp;&nbsp;gotovo i skula počinje.&nbsp; Svi se opet vidimo&nbsp;&nbsp; al na sate ne želimo.&nbsp; Umisto baluna&nbsp; imamo knjige u rukama. Tako serenade prolaze&nbsp; dok lito opet ne dođe. Iva Đerek, 5.a

PISMA&nbsp; U Splitu lito već je došlo&nbsp;&nbsp; Furešti po gradu, a mularija na Pagu&nbsp; Lancuni na tiramolu u kalama uskin Šušur po kafiću, pinezi u takujinu Splićanke priko balature sa čikaron&nbsp;čakulaju A dica se sa kareton igraju Iza svakog ugla duvan u ruci i beštima u muci&nbsp; &nbsp;&nbsp; Marta Jukić, 5.b

NEZABORAVAN DAN&nbsp; Ća ću vam poć govorit kako san se jučera proveja?! Bi mi je prijatelj sa Korčule, cili vikend. Doša je na Hajduka. Prijatelj je ti kupit majicu retro Hajduk, uzeli smo pineze i pošli kupit majicu.&nbsp; U butigi je bilo puno furešti. Svi troše šolde. Lipo smo sve obavili ća smo jemali i pošli put grada na sladoled i galetine. Prošli smo sve kalete našega Splita. U Getu smo trevili neku mulariju kako nabiju balun, jedan od njih je pravi berekin i beštimadur. Nas dva smo se dobro naćakulali, i umorili. Valjalo je poć doma,obidvat.&nbsp;Posli obida nekako me uvati fjaka i pođen u postelju na pižolot.&nbsp;&nbsp;Tribalo je skupit snage za feštu našega Hajduka&nbsp;i drukanje cilu utakmicu. U nas je kad igra Hajduk ka prava fešta, svi su sritni&nbsp;i nema priše.&nbsp;Posli svega smo pošli na palačinke i doma.&nbsp; Bi je to jedan lipi dan. A sutra opet skula.&nbsp; Adio!&nbsp;&nbsp;&nbsp; Karlo Manzoni, 5.a&nbsp;

LUKINE GRADELE Bio jednom jedan ribar i zvao se Luka. Jako je volio loviti ribu, al mu se jednom dogodila pegula. Riba koju je tija uvatit bila je previše jaka pa mu je otkinula udicu. Ta mu je bila jedina na brodu. Bija je jako dišperan. Krenija je doma. Kad je izaša iz broda dogodija se mirakul. Trevija je jednog furešta koji je prodava ribu skoro pa mukte. Jema je pinezi u takujinu taman za dva kila ribe. Doma je doša sritan, Peka je ribe na gradele. Bija je to najbolji obid. Ranko Ivanišević, 5.b

ŠKOLA Mala zgrada Velikih ponistra Prekrivenih koltrinama. Unutar razreda puno ima Sa ormarima i škafetinima Ispunjeni neredima. Kondut svaki kat ima Libre biblioteka broji Zbornica u desnom kutu zgrade stoji. U kužini kuva se spiza Vonjaju hodnici Kad zvoni svi trče ka u ludnici. Antonio Rogošić, 5.a

Projekt osmislile i koordinirale: Ivana Hrga, prof. Monika Baksa, prof. Fotografije u knjizi preuzete s wikipedije i iz privatnog albuma OŠ Meje, šk. god. 2021./2022.

OKUPLJANJE PORED MOCIRE Često sa familijon učinin đir do Trogira. Tu mi žive rođaci. Njihov susid marangun načinija im je karet. Karet je bija drven s timunom i tri balinjere. Uz veliku nizbrdicu bila je mocira kraj koje smo se skupljali čekajući na đir karetom. Oni koji su čekali grintali su, a mi koji smo vozili guštali smo spuštajući se. Lip je osjećaj jurit i ćutit vitar. Kad je pa mrak sidili smo na mociri i čakulali uz puno smija. To su prekinuli roditelji i nas mulariju potirali doma u postelje. Zaspa san smišljajući monade za idući dan. Jadran Marinović, 5.a

MORE Ča je lipo more liti. Stare barke ča plutaju po prozirnome moru i babe ča čakulaju o lipom moru ovog lita. Stari ribari koji čakulaju o dobrom ulovu. Ovog lita cili svit je sritan. Te rvatske obale niko ne more zaminit. Zato ja volin moju i vašu Dalmaciju. Andro Vuletić, 5.a

JUTRO Ujutro san se probudila, mularija iz kvarta me digla, pozvali igrat se balunom na friškoj ariji. Sa sobon san ponila barakokule. Dok san prolazila kaleton, na tiramolu su se sušili lancuni. Toga jema puno po Splitu. Došla san do mularije, to se misto nalazilo ispod šufita. Često smo igrali kukala, pivanja, franje i puno toga. Jako volim naš dalmatinski način života i grad Split. Eva Dajak, 5.b

DOK MAČKE NEMA, MIŠEVI KOLO VODE Budin se iz postelje. Čujen prijateljice me zovu da izađen vani igrat se. Spremin se, pozdravin mater, izađen vani. Prvo smo igrale laštik, onda smo svratile do butige po sladoled. Nakon toga smo se vratile igrat laštik i još puno igara. Milicina mama nas je pozvala na gradele. Dok san bila za stolon, gledan u pod i vidin, špigete su mi šporke (...). Mater neće bit sritna. Bila san štufa spize pa odlučila ić doma. Stojin prid vratima, kad čujen šušur dolazi iz kuće. Otvorin vrata i vidin pola rodbine u kući. Pa moja je mater priredila pravu feštu dok san ja bila vani. Uđen ljutito u svoju sobu, a u njoj me zateklo deset dičurlije kako prpaju po mojin stvarima. Moja mater dobro zna da ne bi za tri života dala nikom da se približi mojoj sobi. Njima je to bilo super, jer ne moraju se brinit o dici. A sad ja razumin. Dok mačke nema, miševi kolo vode. Laura Bajić, 5.b

KAPETAN I BARKA Kapetan barku ima, u njoj stoji sidro i cima. Kapetan da barku odmori sidro baca kad je bonaca. Kada sidro diže, od valova i vitra u luku biže. Kad kapetan u luku dođe, baci cimu i barku veže. Onda može mirno spati dok se bonaca ne vrati. Duje Barić, 5.a

GUŠTAN U SPLITU Guštan kad iden kroz male kalete. Guštan kad se vozin kaićem. Guštan kad se igramo laštika. U Splitu nikad dišperana nisan. U Splitu uvik guštan. Arta Hajdari, 5.a

PISMA&nbsp; Di svi liti&nbsp;idu ti si već tu,&nbsp; valovi litnji prave&nbsp; veće dišpete.&nbsp; Brodovi i barke&nbsp; lupaju i bubaju&nbsp; u stine.&nbsp; Liti se kupamo i&nbsp; školu ne fermamo.&nbsp; Zabavljmo se na&nbsp; plažama i&nbsp; školjke skupljamo.&nbsp; Bruno Zanki, 5.a

PRIŠA Gren vani na arju i za dišpet ću beštimat. Bit ću pravi berekin pa će mi mater stalno brontulat. A s ćaćon ću morat ćakulat. Oće me potirat da prođen kroz kaletu. A srića ću mukte dobit sladoled. Mojoj materi će biti priša jer mora razgrnut lancune, a sigurno će skoknut do butige kupit mendule i orij. Valjda joj se opet neće desit pegula s pjatin jer je za nji dala puno pinez. Mularija se igra na kantunu ulice, ja i dalje čekan mater da se vrati iz butige. &nbsp;Anamaria Kukoč, 5.a

PISMA O SPLITU Ja san berekin i živin u Splitu,&nbsp; fala ti bože na ovome svitu.&nbsp; Ovod je arija uvik čista,&nbsp; svaka kala ovod se blista.&nbsp; Ćakula,gradele,balun i priša,&nbsp; ako te ne komoda ko te šiša.&nbsp; Najliplja je spiza moje babe,&nbsp; a za galetinu nakon ručka sva se dica grabe.&nbsp; Za Ajduka u Splitu drukaju svi,&nbsp; padne koja beštima i grez čovik bude,&nbsp; al skoči mu fibra pa ne sudi moje ljude.&nbsp; Fešta je uvik za Svetoga Duju,&nbsp; iz grada ovega svi pismu čuju.&nbsp; Štuf san od furešti svakoga&nbsp;lita,&nbsp; al ko mene ovod ča pita.&nbsp;

Pinezi ti ne tribaju vengo samo dođi,&nbsp; vidi ovi mirakul od Splita i onda doma pođi.&nbsp; Svakog dana nekog svoga trevin,&nbsp; a nakon večere lipo se sredin&nbsp; pa oden do Rive s mularijom na piće&nbsp;&nbsp; i tako lito ode ća, ajme meni di će.&nbsp; I eto ti pisma o mome gradu,&nbsp; ne dan nikon da mi ga ukradu.&nbsp; Živin u najlipljen gradu na svitu,&nbsp; živin u vično sunčanon Splitu. Ivor Vidacak, 5.a

MIRAKUL Probudila san se u svojoj postelji, uzela veštu iz ormaruna i skužila da mi je tisna. Pa san obukla drugu. Marendala san čikaru mlika i galetine. Poton san išla malo na arju sa mojon beštijon, ja i Bobi smo igrali na balin bratu za dišpet. Za ručak smo imali juvu i gradele. Otišla san do mame pitat za pineze i stavila san ih u takujin. Otišla san s prijateljima u butigu. Bila san u priši pa san pala u bužu. Prijateljice su me pokušale izvadit ma nisu uspile. Koja san ja pegula. Poton su mi bacile barilo u bužu i rekle mi da ne govorin takve monadne beside. Barilo je bilo zavezano za konop. Prijateljice su mi rekle da uđen u nj, ušla san i one su me povukle. Bila san jako sritna pa san na vas glas rekla: „ Konačno san slobodna. Koji mirakul!” Laura Tomić, 5.b

MONADE Jedne večeri igra san se sa prijateljima u našoj kali kada sam čuja neobičan šušur. Mislia san da moj brat opet izvodi svoje monade, ali u kantunu sam vidija kariolu koju je vozia neki berekin. Mala beštija je išla uz njega, a on je piva verse kakve sam zna čut samo na feštama . Tija je igrati s nama kukala, ali mu je moj prijatelj reka da se ne paća di mu nije misto. On je mislia da će se berekin palamuditi. Mali berekin je otvorio butigu iz svojih kolica di smo vidili svakakve mirakule koje je skuplja godinama. Dok je feral osvitljava kariolu, berekin nam je nudija mukte stvari uz uvjet da se igramo s njim. Te večeri smo lipo ćakulali, a srića se ćutila u ariji. Dok bi neki rekli da je berekin ćuknut, mi smo otkrili da je zapravo lipo trevit nekoga neobičnog ko će za dišpet bit drugačiji od svih. Tin&nbsp;Iličić. 5.a

OBID U BABE Doša san u babe, opra san ruke nad lavandinom. Baba mi je skuvala obid i ja san pogleda u škafetin, uzeja perun i počeja ist. Nisan moga više, bija san sit. Iša san u kužinu napit se vode. Otiša san doma i sija san u fotelju pa san skužija da sutra iman ispit. Toma Radelić, 5.a

LONDRA Ka dite uvik san volila u postelji sanjarit&nbsp;o Londri. A onda mi mater kaže stavi&nbsp;tavalju, bratu da ode po&nbsp;spizu.&nbsp; A drugome da&nbsp; baci škovace.&nbsp; Da mi petine,&nbsp; žlice, pošade&nbsp;i pijate. Bratu&nbsp;dala pineze.&nbsp; Možda drugi put&nbsp; ću uspit doć do Londre.&nbsp; Kate Bekavac, 5.a

DJEČJE IGRE NEKAD I DANAS Možete li zamisliti odrastanje bez igre? Djetinjstvo bez trčanja, vožnje biciklom, igre kukala? Naravno da ne. Igra je djetetu potrebna poput hrane. Kroz igru se razvija, sazrijeva, uči, napreduje. No, jesu li se djeca uvijek igrala na isti način? Je li se išta promijenilo od vremena naših roditelja, baka i djedova? Jesu li se nekada djeca bolje zabavljala nego danas? Kako su provodila vrijeme bez mobitela, play stationa, laptopa? Sve su to istražili naši petaši razgovarajući s najstarijim članom svoje obitelji, što je bio poticaj za daljnje aktivnosti u okviru projekta "Dječje igre nekad i danas". Prvi zadatak odradili su još u rujnu kada su sakupljali podatke o tome koje su se igre igrale nekad. Saznali su da su neke igre i danas popularne poput nogometa, kukala, vatala, čovječe ne ljuti se. No neke su pomalo ili potpuno zaboravljene kao npr. trule kobile, karet, franje, praćke...

Dok smo u razredu pričali o tim zaboravljenim igrama, učenici su se osobito zainteresirali za karet, inačicu današnjeg skejta ili romobila. Điđi i Ivor su se toliko zainteresirali da su u kućnoj radinosti izradili, svaki za sebe, po jedan. Uz asistenciju roditelja, naravno. A na radost svih ostalih koji su se u školskom dvorištu provozali njima. I naravno da je bilo krvavih koljena i modrica. Al, Bože moj, što je dijete bez razbijenog koljena?

Okušali su se učenici i u nekim drugim igrama, koje sve rjeđe viđamo po našim ulicama, poput vrtnje hula-hopom, utrke u vrećama, potezanje konopa, igre laštikom.

Pričajući o karetu, prisjetili smo se i starih dalmatinskih riječi te natjecali u pogađanju njihovog značenja. <a href="https://learningapps.org/display?v=p484cb1ta22">https://learningapps.org/display?v=p484cb1ta22</a> Već su bili prilično inspirirani i motivirani, kada su dobili još jedan zadatak, napisati pjesmu ili sastav na dalmatinskom dijalektu. I nadmašili su sva naša očekivanja. Nekima su možda stariji pomogli s kojim izrazom ili stihom. Al to je i bio cilj ovog projekta, razgovarati s roditeljima i bakama i djedovima i sačuvati od zaborava njihova sjećanja kao i njegovati našu lipu dalmatinsku rič. Guštajte čitajući njihove versi. Ivana Hrga

MOJ SPLIT JE NAJLIPŠI GRAD&nbsp; Od kad san se rodi živin u Splitu.&nbsp; Od kad san se rodi dišen splitsku arju.&nbsp; I još se sičan dana kad san iša s nonom bacat ješku,&nbsp; kad san broja koče u&nbsp;i gleda ća se ulovilo.&nbsp; Od kad san se rodi slušan splitsku buru.&nbsp; Od kad san se rodi čujen zvona sv. Duje.&nbsp; I još se sičan dana kad san iša s čačon čisti ribu&nbsp; i noći kad je mati pričala priče.&nbsp;

Od kad san se rodi ja diza san bovane.&nbsp; Od kad san rodi ja igra san na balun.&nbsp; I još se sičan dana kad san s nonicon sadija cviće u pitare na škuri i&nbsp; kad je nona robu ručno prala.&nbsp; Od kad san se rodi ja volia san svoj Split i zna san da moj je Split najlipši grad.&nbsp; Marino Vidović, 5.a

&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;S P L I T Svitu dragi čujte i pročujte&nbsp; Pismu ovu o mon gradu&nbsp; Lipom gradu najlipšen na svitu&nbsp; Ispod Marjana se smistija&nbsp; Tisućama furešti se svidija.&nbsp; Svega lipog u njemu ima&nbsp; Palača cara Dioklecijana&nbsp; Lipotica poljudska svima dobro znana&nbsp; I Veli Varoš, Bačvice i Riva&nbsp; Teški Gurgur usrid grada sniva.&nbsp; Split je moj grad&nbsp; Porat mog života&nbsp; Lipo moje misto&nbsp; Išempja me cilu&nbsp; To je moj SPLIT!&nbsp; Tonka Dorić, 5.a

DIČJE MONADE Priča mi dida&nbsp; o svojoj mladosti&nbsp; o svojim monadama&nbsp; kako je puste šolde kra&nbsp; kako je pija kvasinu iz boce i&nbsp; pivu iz čikare&nbsp;

Svi su mu govorili da je ćaknut&nbsp; šta umisto škole balun igra&nbsp; a šta je beštima&nbsp; a šta je zna brontulat&nbsp; dida moj&nbsp; Kopa je buže ka krumpir&nbsp; i druka za Hajduk&nbsp; ćoravo dite iz kalete&nbsp;&nbsp; za dišpet se čuva nije&nbsp; diza pizete ko neki grez&nbsp; dida moj&nbsp; I osta je dida pravi berekin&nbsp; eno ga još u varošu sidi&nbsp; i razmišlja o starim monadama&nbsp; Bruno Džanko, 5.b

MOJ SPLIT Za mene je Split posebno misto. Osin ća je to grad u kojen živin, to je i grad koji za sebe voli reć da je najluđi grad na svitu. U njemu arja vonja na more, borove, friganu ribu i kremu za sunčanje.&nbsp; Kad poslin skule skupa s Artom idem s Meja do matere na posal, prolazin kroz Varoš. Di god se ošervan vidin stare kuće, kale i dvore pune cvića. Vidin mulariju kako po kalama igra na balun. Vidin furešte koji oko njih vuku svoje bagaje dok žure na vapor u luci. Vidin maške kako leže i čekaju oće li in ko šta dat za pojist, jer in se valjda ne da vatat miše.&nbsp;

Tiramoli razapeti među kućan priko kaleta i kolovaja, na sebi nose vešte, mudante i šugamane koje će poslin neka vridna ruka šumprešat i deštrigat u armerun.&nbsp; A ja guštan. Guštan u cilon ton šušuru i ludilu, u ton posebnom vonju svoga grada. Najlipšeg i najluđeg grada na svitu.&nbsp; Roza Fahrenwald, 5.a

O SPLITU &nbsp; Iz Londre u Split san došla ja, tu je ipak bolja arija. Volin spizu lipu i samo da ne debja. Na svakon kantunu mularije ima i baš mi odgovara ova klima. Neko beštima, neko brontula, a na kantunu je glavna čakula. U gradu Splitu nikad nema priše i zato se lakše diše. &nbsp; Mia Hirons, 5.b

PISMA O SPLITU Split je moj grad i volin ga ja. U njemu svi žive za šušur srid rive. Za balun i Hajduka, ponos našeg puka. Volimo i feštu svetoga Duje, nek i to svako čuje! U tisnim kaletama moga grada tad radost svuda vlada. Niko ne mari za pineze, pozdravljamo prve Kineze.

LITNJI DAN U SPLITU Jednoga lipoga dana smo mati i ja išle u butigu po spizu. Da pape može peć gradele. Pape i dda su čakulali dok san ja stavljala tavaju i pjate. Posli ručka san išla u butigu s prijateljicama i išla sam uzeti takujin ali mi je prodavačica sladoled dala mukte. Nakon šta smo poile sladoled prošle smo kroz jedni kaletu koja je bila jako tisna. Onda smo trevile moga papu koji nam je da friške praske. Otišla san doma i legla u svoju postelju i zaspala. Mia Šunjić, 5.a

O SPLITU Lipo je živit u Splitu gradu, to ti je ka da greš na paradu. Štugat se nemoš nikad, jer ludila i smija ima posvuda. Na svakom kantunu i u svakoj kali, neko se skita i šušur traži. Priša i fjaka naša su java, za furešta svakog obična su monada. Ako se pak nas nešto pita, dišpet je uvik naša spiza. Bruna Kovačić, 5.b

SPLIT Uz zvukove maestrala šetala san kaletom Splita i zapazila puno otkačenog svita. Vidim dite kako veselo skita dok mu pape "Slobodnu Dalmaciju" čita. Baka Mirna riba ponistre svoje, dok nona Vinka štirka koltrine šarene boje. Mati u kantunu s čikarom u ruci, a glasne bake na pazaru s balancanom i fažolom u kašeti. Barba Duje tu je nekad u polju pome sadija dok je šinjorina Bela kapulu vadila. Eto moga Splita i njegovog puno dragog svita. Iva Juras 5.a

MOJA MATI Moja mati svako jutro,&nbsp;&nbsp; S čikaron u ruci započne dan.&nbsp; Ima svoju katrigu,&nbsp;&nbsp; Bile je boje,&nbsp;&nbsp; Nikome ne da to blago svoje.&nbsp; Škure rastvara,&nbsp;&nbsp; ponistru&nbsp;otvara,&nbsp;&nbsp; Nek arije svježe,&nbsp; Uđe u stan.&nbsp;

Čeka je puno posla:&nbsp; Tiramol je pun mudanti i lancuna,&nbsp;&nbsp; Na špakeru se juva kuva,&nbsp;&nbsp; U razredu je dica čekaju.&nbsp; Veštu obuče,&nbsp;&nbsp; Priko ramena boršu navuče.&nbsp; Smij na usta stavi,&nbsp;&nbsp; Volin svoju mati, dok nas smrt ne rastavi.&nbsp; &nbsp;Petra Buha, 5.a

Name

Safari may block some audio or video from playing automatically and ‘read to me’ will skip these. You can configure this in Safari’s preferences.