Dok sam se jednog dana odmarala i izležavala te razmišljala koliko mi je dosadno, na vratima sobe pojavila se moja mama. Rekla mi je da mora izaći i nešto jako važno obaviti te da moram ostati kod kuće sama. Ja se jako bojim ostati sama.
Pitala sam mamu mogu li barem skoknuti do pekare koja se nalazi na kraju naše ulice i kupiti krafnu. Mama mi je dozvolila i dala novčiće. Rekla mi je da moram biti pažljiva, da ne smijem pričati s nepoznatima i da nikako ne smijem ulaziti u njihova vozila. Ma naravno da neću, pa samo ću hodati pločnikom do pekare i nitko me nigdje neće ni primijetiti.
